Majstorski kurs Milice Stojadinović

U Koncertnoj sali Muzičke škole “Isidor Bajić” od 28. septembra do 2. oktobra 2009. godine mr Milica Stojadinović održaće Majstorski kurs za učenike solo pevanja.

Mr Milica Stojadinović, sopran, prvakinja novosadske opere, (Novi Sad, 6. IV 1964.), redovan je profesor i šef Katedre za solo pevanje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. U muzičkoj školi „Isidor Bajić“ bila je 22 godine profesor i 12 godina šef Odseka za solo pevanje. Završila je Muzičku školu „Isidor Bajić“ u Novom sadu, teoretski odsek i odsek solo pevanja u klasi prof. Jelene Ječmenice. Diplomirala je i magistrirala solo pevanje u Beogradu na FMU, u klasi prof. Biserke Cvejić.

Još za vreme studija počela je da se bavi pedagogijom kao profesor solo pevanja, a u isto vreme i da se bavi koncertnim pevanjem. Na polju pedagogije postigla je veoma zapažene rezultate. Često je pozivana za člana žirija na domaćim i međunarodnim takmičenjima iz solo pevanja. Učenici i studenti iz njene klase dobitnici su prvih i specijalnih nagrada na mnogim domaćim, a i međunarodnim takmičenjima, a mnogi su već uspešni na sceni opere SNP-a.

Nastupi u zemlji i svetu

Uporedo sa pedagoškim radom, razvila je i vrlo bogatu izvođačku delatnost kao operski i koncertni pevač. Nastupala je u svim većim gradovima Jugoslavije, kao i u inostranstvu: u Francuskoj (Pariz), Grčkoj (Atina, Delfi), Mađarskoj (Budimpešta, Pečuj, Sent-Andreja), Engleskoj (London, Norič), Austriji (Beč), Rumuniji (Temišvar). Nastupala je sa najkvalitetnijim Jugoslovenskim orkestrima: Beogradska filharmonija, Simfonijski orkestar RTS, Beogradska Simfonijeta, Filharmonijski orkestar VJ, Novosadski kamerni orkestar, kao i sa našim najeminentnijim dirigentima: Bojan Suđić, Angel Šurev, Stanko Šepić, Miodrag Janoski, Imre Toplak, Dejan Savić, Vesna Šouc, Aleksandar Vujić i drugi. Nastupala je i sa stranim dirigentima: Manlio Benci i Marko Pače (Italija) i Jon Janku (Rumunija). Snimala je za TV i Radio Novi Sad i za TV Beograd.

Nastupala je na mnogobrojnim festivalima: Bemus, Nomus, Somus, Letnji festival u Budvi, Novosadsko leto, Festival u Delfima(Grčka), Operski festival u Temišvaru (Rumunija)  i dr.

U Novosadskoj operi peva vodeće uloge u sledećim operama: Ćo Ćo San (Pučini, “Madam Baterflaj”), Violeta (Verdi, “Travijata”), Norma (Belini, “Norma”), Đilda (Verdi, “Rigoleto”), Neda (Leonkavalo, “Pajaci”), Rozalinda (Štraus, “Slepi miš”), Adina (Doniceti, “Ljubavni napitak”), Sofija (Masne, “Verter”), Korila (Doniceti, “Viva la Mama”), Zemfira (Rahmanjinov, “Aleko”), Jozefa Frajzinger (P.Stojanović, “Vojvoda od Rajhštata”) i Orf, Karmina Burana. Na koncertnom repertoaru ima širok dijapazon kompozicija od dela starih majstora (Pergolezi, Vivaldi, Skarlati, …), preko kompozitora romantičarske epohe (Šubert, Šuman, Grig, Čajkovski, Glinka, Musorgski, Dvoržak, Rahmanjinov, …) do savremenih kompozitora. Posebno neguje izvođenje dela domaćih kompozitora, kako bivših, tako i savremenika, od kojih su joj neki čak posvetili svoje kopozicije (Dušan Trbojević, ciklus „Čovek peva posle rata“).

Nagrade i kritike

Za izuzetna ostvarenja u SNP, dobitnik je sledećih godišnjih nagrada: za ulogu Violete u operi Travijata, za ulogu Rozalinde u opereti Slepi miš, za ulogu Sofije u operi Verter. Kao student dobitnik je specijalne nagrade iz fonda „Anite Mezetove“ koja se dodeljuje najboljem studentu koji je završio odsek solo pevanja sa odličnom ocenom. Muzička škola „Isidor Bajić“ dodelila joj je diplomu za izuzetan doprinos razvoju muzičke pedagogije i afirmaciju MŠ „Isidor Bajić“. Zajednica muzičkih i baletskih škola Srbije dodelila joj je prestižnu nagradu za višegodišnje istaknute pedagoške rezultate.

Muzička kritika ističe lepotu njenog glasa –„Pleni izuzetnom lakoćom i lepotom glasa. A njen glas je odličan: raskošan, bleštav, voluminozan“ (G. Krajačić). B. Hložan kaže za nju da je „solistkinja izuzetnih vokalnih mogućnosti, čistog, plemenitog i izjednačenog glasovnog dijapazona i tanano, fino izvajane fraze, podjednako sugestivna i glumački“. Za njenu Travijatu Konstantin Babić piše da je „njen čist i vibrantan sopran uzbuđivao srca zaljubljenih u ovu operu“. Posle nastupa u Parizu, kritika je pisala da je „svojim besprekornim izvođenjem probudila najtananija osećanja prepune sale“. Posle Karmine Burane M. Kujundžić je napisao: “Miličin Dulcissime za pamćenje je i za pričanje!“