Zabavna klasika

Aleksandar Kojić, mladi dirigent Simfonijskog orkestra Muzičke škole „Isidor Bajić“, veoma je zadovoljan koncertom „Pronađi ispiraciju“, kojim je škola u kojoj radi i čiji je i sam bivši đak, zabeležila Jedan vek postojanja. Drago mu je da su u Simfonijskom orkestru zajedno svirali đaci i profesori i da se na taj način Muzička škola „Isidor Bajić“ predstavila kao zaista ozbiljna kulturna institucija. Drago mu je i što je na koncertu bilo toliko mnogo ljudi i što je TV Vojvodine direktno prenosila ovaj koncert, jer je u današnje vreme, kada se na televiziji prikazuje mali broj emisija iz kulture, značaj direktnog prenosa ovog koncerta bio ogroman. „Naša želja je da pokažemo da klasična muzika nije muzika samo za bake i deke, da ona nije retro, već da je veoma savremena i zabavna…, da je klasična muzika u stvari IN“, kaže Aleksandar i nastavlja: „Danas se mnogo sluša neka loša, pogrešna vrsta muzike. Mladi moraju da se trgnu, ali moraju i da imaju šansu da čuju nešto dobro, nešto lepše, kvalitetnije“.

„Bajić je samo jedan od niza naših domaćih kompozitora koji su nepravedno zapostavljeni i zaboravljeni, a to je naš veliki problem, jer nije mali narod onaj koji je malobrojan, već onaj koji je zaboravan. Zapad zna da poštuje svoju istoriju i da čuva svoje vrednosti.  Naša je sramota što dela naših kompozitora nisu štampana, što stoje zabačena u prašini starih polica. Zamislimo samo da su Poljaci tako isto zapostavili Šopena ili Nemci Baha, koliko bi svet bio na gubitku. Mali je broj ljudi koji se trude da nešto urade, da izvuku iz blata dela naših velikana, a njima malobrojnim obično nedostaje novac i to je tako tužno, jer oni koji ga imaju, nemaju motiv da ga ulože u kulturu“.

Potpuno oduševljen vremenom u kome je živeo naš sugrađanin Isidor Bajić, kao i njegovim delom, Aleksandar kaže: „U vreme secesije, kada je živeo Isidor Bajić, Novi Sad je bio egal sa nekim velikim evropskim gradovima.  Ljudi od važnosti su bili ljudi sa znanjem. Oni su se školovali u inostranstvu, a onda su se vraćali u svoj grad, gradeći čvrste temelje na svom znanju. Tada je ozbiljna muzika bila veoma  značajna, popularana. Najnovije orkestarske kompozicije su dolazile iz sveta i izvođene su na večernjim kućnim okupljanjima u klavirskim aranžmanima. U tom periodu Novi Sad je bio jako blizak Evropi, jer nešto što bi nastalo tamo negde u Pešti ili Beču, gotovo istovremeno stizalo bi i u Novi Sad. Danas nije takva situacija. Mnogo smo daleko od Evrope“.

I s obzirom da je kultura odraz znanja i obrazovanja, kako govori mladi dirigent Simfonijskog orkestra Bajićeve škole, zadatak kulturnih poslanika: muzičara, glumaca, slikara, kustosa u muzejima je da povuku ljude za rukav, da ih pozovu i da im pokažu da postoji nešto bolje, da i kod nas može biti kao u Beču, jer je nekad i bilo, a treba da bude opet. Mladi ljudi moraju da  ponesu jedan kulturni barjak i da pomognu našem narodu da izađe iz mraka.

Omladina u Srbiji nije naučena da sluša klasičnu muziku jer nije bilo nikoga da ih uputi. Ni njihovi roditelji nisu slušali klasičnu muziku, pa je njima ova vrsta muzike strana i čudna. Kod nas je dugi niz godina sve ono što je bilo od stila osporavano, a danas je veliki broj ljudi koji žele da se vrate stilu. To pokazuje i podatak da je sve više mladog sveta koji dolaze na naše koncerte, da je sve više dece koja žele da upišu muzičku školu i da je sve više roditelja koji žele da njihova deca steknu i muzičko obrazovanje, pored  redovnog obrazovanja u školama. To ne znači da oni moraju i treba da upisuju Muzičku akademiju i da se profesionalno bave muzikom. „Mnogo sam putovao u toku studiranja“, prenosi svoje iskustvo Aleksandar, „i tada sam odsedao u kućama lekara, pravnika… Oni su slušali klasičnu muziku. Imali su dosta CD-ova klasične muzike, neki su imali i instrumente u svojim domovima i svirali su za svoje prijatelje, a bavili su se sasvim nekim drugim poslovima“.

Aleksandar sa entuzijzmom kaže da zaista veruje da će se u doglednom vremenu moći nešto konkretno promeniti. Mladi svet mora dobiti šansu da vidi šta je to dobro i vredno, jer čitati dobre knjige, slušati dobru muziku, gledati dobre i kvalitetne filmove, znati šta je ukusno jelo i šta je dobro vino, gradi jednog obrazovanog čoveka.

Koncerti i opere nisu samo za stare ljude. Opere pevaju mladi, napamet, pevaju ih dok šetaju ulicom, neobavezno.  Zadatak naših učenika je da svojim drugarima koji nemaju mišljenje o tome, predstave muziku, da je objasne, a kada kod njih to počne da sazreva, kada počnu da je shvataju, oni će povući i druge mlade ljude…

Muzička škola „Isidor Bajić“ treba da bude rasadnik kulture. Ranije nije bilo lako probiti se do ljudi i predstaviti se. Mladi Kojić ističe da je TV Vojvodine učinila veliko delo prenoseći direktno Koncert „Pronađi inspiraciju“, jer je poklonila svojim sugrađanima šansu da čuju dobru muziku.

Klasična muzika nije za muzičare, klasična muzika je upravo za ljude koji nisu muzičari. Ona je za ljude koji preko dana obavljaju svoje svakodnevne poslove, koji imaju druge brige. Oni treba uveče da puste muziku, sednu u svoje stolice, zatvore oči i uživaju. Aleksandar Kojić citira i Mocarta koji je za Divertimento rekao da je to kompozicija za čoveka koji će svoje brige da odagna tako što će uz tu muziku da se zavali u stolicu, zažmuri i uživa.

„Naš dugoročni cilj“, uz osmeh kaže mladi Kojić, „je da ljude koji pune ulicu Laze Telečkog dovedemo na koncerte“.

U inostranstvu, klasična muzika je popularna. I mi moramo da izgrađujemo ukus pojedinca, jer mnogo pojedinaca čini naciju. Ljudi moraju da posećuju muzeje, moraju da postanu svesni svoje prošlosti, moraju da razumeju i cene muziku prošlosti, da čitaju dobre knjige pisaca iz prošlost… Jedino tako možemo da vidimo šta je to što mi radimo, dokle smo stigli, koliko smo se udaljili od naše prošlosti i šta je to što možemo da ostavimo našoj budućnosti, jer, vraća se Aleksandar na početak naše priče : “Ne smemo biti zaboravni, naša prošlost nije bezveze, treba da budemo ponosni na nju“.