Parastos Isidoru Bajiću

Svake godine, kolektiv i učenici Bajićeve muzičke škole priređuju pomen na godišnjicu smrti svog osnivača odlaskom na Almaško groblje gde se nalazi Bajićev grob, kao i parastosom u Sabornoj crkvi. Baš na tom mestu je i sam Isidor Bajić (Kula, 16. avgust 1878 – Novi Sad, 15. septembar 1915), kao učitelj pevanja i pojanja Srpske velike pravoslavne novosadske gimnazije, od 1901. do 1915. godine, svoje đake redovno uključivao u nedeljno liturgijsko bogosluženje.

Ovog puta, na 97. godišnjicu od smrti osnovača naše Škole, pomen je održan 17. septembra sa početkom u 13 časova. Učestvovali su članovi srednjoškolskog mešovitog hora Škole pod dirigentskim vođstvom profesorke Tamare Petijević, sveštenik gospodin Stanimir Popović i pojac Branislav Mirkonjev. Pomen su svojim učešćem uveličali i članovi Mešovitog hora studenata Univerziteta i učenika srednje muzičke škole iz Tule (Rusija), koji su tih dana boravili u Novom Sadu zahvaljujući Omladinskom pokretu Srbije, a u okviru evropske univerzitetske razmene i seminara „Primena umetnosti u obrazovanju“. Prisutni su bile i kolege, profesori tulskog Univerziteta, gospodin Jovica Petrović, predsednik OPS i drugi posetioci, pretežno nekadašnji učenici Bajićeve Muzičke škole.

Sa željom da iskažemo poštovanje ličnosti i delatnosti Isidora Bajića, pomen je samo jedan momenat kada javnosti skrećemo pažnju na vrednost i trajnosti Bajićevog stvaralaštva.

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *