Javni časovi duvačkog odseka planirani su za svaki prvi i poslednji utorak u mesecu i počinju u 18 časova. Ulaz na ove koncerte je slobodan.
O NASTANKU DUVAČKOG ODSEKA
Izvanredan muzičar, violončelista i pedagog, gospodin Anton Tot, za vreme svog direktorskog mandata, shvatio je nedostatak i potrebu osnivanja jednog novog odseka. Bilo je to školske 1946/47. godine kada je na predlog Antona Ebersta, uspeo svojim ličnim autoritetom da dobije od tadašnjih vlasti Odluku o osnivanju Odseka za duvačke instrumente.
Sve organizacione i osnivačke muke preuzeo je na sebe agilni klarinetista Anton Eberst, pa se podrazumeva da je prva duvačka klasa u školi „Isidor Bajić“ bila za klarinet sa dva pripremna i četiri razreda srednje škole.
Veoma brzo, profesor Eberst je uspeo da animira i okupi i druge ugledne umetnike na duvačkim instrumentima. Tako su redom osnivane:
- klase flaute i trube školske 1947/48. godine;
- klasa fagota 1948/49. godine;
- klasa trombona 1949/50. godine;
- klasa horne 1950/51. godine;
- klasa oboe 1951/52. godine
Neki od nastavnika iz tog prvog perioda zadržali su se duže ili kraće vreme i njihov spisak je podugačak. Uz opasnost da smo neko važno ime izostavili, podsećamo na one cenjene kolege koje su dale početne impulse ovom odseku i uticali na to da on bude ono što danas jeste, rasadnik odličnih muzičara koje podižu učenici tih prvobitnih, nazovimo ih „pionira“. A to su pored prof. Ebersta bili profesori Marijan Egić, Vinko Valenčić, Mihajlo Kelbli, Dragoljub Lazarević, Žužana Egić, Dubravko Marković… koji ne samo da su bili požrtvovani pedagozi, već su i svojim ličnim primerom kao aktivni muzičari, koji su često nastupali na koncertnim podijumima, umeli i na taj način da pravilno usmeravaju i podstiču svoje učenike.
Sada već možemo da kažemo da u svakoj klasi našeg odseka postoji neprekinuti kontinuitet. Profesor Eberst je umeo veoma slikovito da to opiše na ličnom primeru. Ako je on kao prvi profesor klarineta izgradio Mihajla Kelblija, a on Nikolu Srdića, koji je zatim stvorio Željka Bodora, to znači da se generacijski stiglo do unuka, koji sada već sa lepim uspehom podiže praunuke.
Naši nekadašnji đaci, uspešno su se ostvarili kao ugledni pedagozi, instrumentalisti ili u nekim drugim oblastima rada i u drugim institucijama u našem gradu: na Akademiji umetnosti, Srpskom narodnom pozorištu, Vojvođanskoj filharmoniji, Radio – televiziji Vojvodine i drugde, a mnogi od njih svoju uspešnu karijeru nastavili su i u inostranstvu.
Već smo napomenuli da su profesori ovog Odseka i svojim ličnim primerom podsticali učenike, da što više sviraju, bilo kao solisti, ili u orkestrima i kamernim sastavima. I kao što su naši učenici pedsetih godina prošlog veka bili članovi Filharmonije mladih koja je koncertno izvela Tijardovićevu operetu „Splitski kavarel“ i novoosnovanog simfonijskog orkestra škole koji je 1959. godine, na primer, na programu imao Veberovu uvertiru „Oberon“ i IX simfoniju Franca Šuberta, ta praksa se održala do današnjih dana. Ponosni smo što su đaci ovog odseka doprineli izvanrednom uspehu koncertnog izvođenja opere „Knez Ivo od Semberije“ Isidora Bajića, ili Orfove „Karmine burane“. Pregršt je sjajnih nastupa naših učenika, pojedinačnih, u kamernim sastavima ili orkestrima, tokom protekle 63 godine, kao i brojnih nagrada osvojenih na takmičenjima, smotrama i festivalima u zemlji i inostranstvu. O ugledu ovog odseka govori i podatak da su naši profesori zastupljeni kao ugledni članovi žirija na najznačajnijim takmičenjima i festivalima.
S ponosom zaključujemo da smo u proteklih šest decenija rada, od osnivanja Odseka za duvačke instrumente davne 1946. godine, svi zajedno i učenici i profesori doprineli stvaranju svog osobenog identiteta, a svakim svojim budućim rezultatima nastojaćemo da doprinesemo očuvanju ugleda Bajićeve muzičke škole, na ponos i slavu našeg vizionarskog osnivača, ne mireći se nikada sa postignutim, jer je to jedini uslov za svako napredovanje.
